skip to Main Content
BiH | NKM Pozovite nas: +381 34 33 73 51
Direktna Nostrifikacija Uz 23 Godine Staža, DEKRA-u I Podršku Porodice

Direktna nostrifikacija uz 23 godine staža, DEKRA-u i podršku porodice

Dejan Stevanović je polaznik najbrojnije 7. grupe projekta DEKRA u Kragujevcu, koja broji blizu 100 kandidata upisanih u oktobru 2017.godine. On je, uprkos tome što radi na pulmologiji ukupno 23 godine, uspeo da uskladi porodicu, prijatelje, porodičan biznis i uz sve to nemački jezik. Sve je položio iz prvog puta i dobio direktnu nostrifikaciju, iako nema Visoku školu.

Dejane, kako ste uspeli da uskladite privatan život i dva posla sa učenjem nemačkog jezika i da sve date iz prve? Siguran sam da mnoge zaposlene ljude interesuje tajna Vašeg uspeha.

Tako kada kažete ispada da sam supermen, ali istina je malo drugačija. I ja sam normalan čovek od krvi i mesa, kao i svi drugi polaznici. Ključ mog uspeha leži u odličnoj organizaciji, vrhunskoj motivaciji, kao i velikoj podršci porodice, bez koje bih sigurno odustao. I možda čak najveću zaslugu dugujem profesorki Mariji Dilić, kod koje sam slušao jezik godinu dana. Uz njenu savršenu metodiku, dovoljno je bilo da pratim na času i uveče pred spavanje samo prelistam. Program DEKRA projekta je odlično prilagođen ljudima koji rade i nemaju puno vremena da uče kod kuće.

Pored posla medicinskog tehničara imate još jedan posao. O čemu je reč?

Imajući u vidu da sam veoma kreativan i da volim prirodu, porodičan biznis su mi ljubičice. Moja porodica i ja uzgajamo ljubičice i vršimo distribuciju za Beograd. Što se posla u bolnici tiče, pulmologija je izdvojena i u prirodi je, te se može reći da sam baš zadovoljan svojim poslom. Kolege su odlične i izašle su mi u susret da ne radim prve smene zbog nemačkog. Svako jutro od 8 do pola 12 sam provodio u školi jezika, a onda na posao ili od pola 2 ili uveče od 8. Nebrojano puta sam dolazio iz noćne na nemački, ali je profesorka Maja uspela da me održi budnim, kao i dupla turska kafa pre časa i na pauzi.

Da li je bilo nekih teškoća u projektu i nečega čime niste bili zadovoljni?

Neskromno bi bilo da kažem da problema nije bilo. Više puta sam padao međutestove i išao na dopunsku nastavu, ali upornost je bitna. Veoma je važno što je u DEKRA projektu svaka dopunska nastava besplatna, te ko hoće da nauči, on i može. Svako ko nešto propusti, može da nadoknadi. Bilo je i problema da nađem poslodavca koji ispunjava moje kriterijume, ali je važno da sam na kraju dobio odličnog poslodavca i regiju koju sam izričito tražio. Tako da iskreni savet svima- i za najtvrdoglavije ima željenih radnih mesta, samo treba da budete deo projekta. Ako sam ja uspeo, može svako ko je motivisan.

Dobili ste i direktnu nostrifikaciju. Da li ste se tome nadali?

Svi će sada očekivati da se nisam nadao, a da sam potajno želeo, ali ću ih sve razočarati. Direktnu nostrifikaciju sam očekivao, jer  23 godine radim svoj posao profesionalno. Uz sve to DEKRA nam je omogućila podršku oko prikupljanja dokumenata i svega oko ambasade. Sav ovo ne bih mogao. I uz Urkunde svako dobije veoma brzo termin, te nema potrebe da se sami prijavljujemo i cimamo. Kad god vidim po grupama na fejsbuku objavu sa pitanjem dokle su stigli sa terminima, budem srećan što DEKRA radi sve za mene i što su konačno u ambasadi našli mogućnost da ljudi sa Urkundeom dobijaju mnogo brže termine.

Istakli ste na početku porodicu kao veliku podršku. Raduju li se i oni selidbi?

Moja porodica je medicinskog kova. Supruga Jasmina radi u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, tako da i ona uči nemački i planira da mi se pridruži. Ćerka Tamara je uspešan student stomatologije, koje je takođe tražena profil u Nemačkoj. A sin Bogdan ima afinitete da se bavi veterinom, jer ga zanimaju životinje. Sve u svemu, svi volimo da pomažemo na ovaj ili onaj način.

I za kraj – kome biste sve preporučili DEKRA projekat?

Svima koji ispunjavaju uslove i žele svim srcem da odu u zemlju gde je njihov posao cenjen i dobro plaćen. Bitno je da imaju opšti, pedijatrijski ili akušerski smer medicinske škole ili Visoku medicinsku sa bilo kojom srednjom školom. Bez obzira na iskustvo mogu otići kao kvalifikovane sestre. Oni dosta iskusniji, kao ja, ili sa Visokom školi imaju šansu za direktnu nostrifikaciju. Sve u svemu, ko ne proba, neće da ode. A ko bude deo projekta dobija jaku motivaciju da ide do kraja. Svima želim puno sreće i da prođu svi kao ja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *