skip to Main Content

Ostvarenje sna – medicinska sestra Danijela Radočaj iz Novog Sada

Iz ove perspektive neverovatno je kako je dugo, a opet brzo prošla ova moja pustolovina do posla medicinske sestre u Nemačkoj.

Sad kad bi me pitali: “Da li bih opet ovim putem?“ hmm

Moje ime je Danijela Radočaj, medicinska sestra iz Novog Sada. Bila sam zaposlena u KCV u Operacionoj Sali kao instrumentarka. Bila sam član 6. grupe projekta Ekspertska migracija u Novom Sadu.

Posle 10 god rada u struci, kad sam shvatila da ne napredujem i da sam sve manje zadovoljna poslovnim izazovima, a o novčanoj situaciji da ne govorim, posle dugo razmišljanja odlučila sam se za ovaj projekat. Zašto? Za nekog ko nije u mogućnosti da plati svakodnevne časove nemačkog ovo je najbolja mogućnost. Prilikom prijave nisam očekivala da ću raditi posao koji radim u Srbiji, čak su mi i rekli da su mogućnosti za to male. Ja sam na to bila spremna samo da odem, međutim…

Sam proces učenja jezika je trajao godinu dana. Svaki dan po 3 sata, neverovatno iz ove perspektive, ali sve se može kad se ima cilj. Dok samo idete na časove i polažete testove nemate osećaj da radite nešto bitno, kljućno u svom životu.

Sam projekat omogućava da birate oblast u Nemačkoj, grad ili pak rad na odeljenju ili u domu za stare. Nakon što sam položila B1 počeli su da se javljaju poslodavci. Imate mogućnost da izaberete poslodavca. Počinje prikupljanje dokumentacije, koje je ogroman posao. Kad sve skupite shvatite da ceo vas život stane u jednu fasciklu. U samom procesu imate  veliku podršku projekta u sređivanju dokumentacije od strane kordinatora i prevodioca.

Tu počinje ostvarenje moga sna, dolazi poslodavac koji do sad nije tražio osoblje, Schön München Harlaching i koji  traži medicinske sestre za operacionu salu.

Najveći stres u mom životu bio je razgovor sa budućim poslodavcem. Najveći utisak – razumeš ih, ali ne možes da odgovoriš onako kako bi na svom maternjem jeziku. Međutim, na kraju razgovora ona je bila zadovoljna i pozvala me da dođem na hospitaciju i upoznam svoju buduću bolnicu.

Posle 2 meseca sam otišla na hospitaciju. Karta i smeštaj bili obezbeđeni. Neverovatno iskustvo je kad imaš priliku da vidiš kako tvoj život može da izgleda. Posle mog povratka sledi polaganje B2 Pflege i početak priprema za nostrifikacioni ispit.

Profesori nemačkog su neverovatni, sa velikim poznavanjem medicine i predstavljaju ogromnu pomoć i podršku u procesu pripreme za nostrifikacioni ispit.

Za ceo ovaj proces vam je potrebno da se naoružate strpljenjem. Ma koliko mi mislili da to kod Nemaca buda sad pa sad, ipak je malo drugačije. Takođe, stalne promene u zahtevima, što se tice papirologije i vize je nešto što zna da iscrpi čoveka.

Ne postoje reči kojima mogu da se zahvalim profesorima nemačkog iz Novog Sada: Bojani, Milici, Aniti, Igoru i kordinatorki Ani. Svako od njih toliko drugačiji, a toliko posvećeni, uvek su davali 100% od sebe. Mada, sad  kad pogledam unazad, ne sećam se učenja nemačkog, već neverovatnih druženja, puno smeha i neverovatnih ljudi. Verujem da svaki kandidat to misli za svoju grupu, ali moja je bila NEVEROVATNA. Toliko različitih ljudi okupljenih oko istog cilja, zajedno plakali, zajedno se smejali. Veza koja ce nas uvek povezivati.

I odgovor na pitanje sa početka teksta je APSOLUTNO.

Ali priči tu nije kraj, sve je ovo bila uvertira za novi početak.

Prijave su otvorene za medicinske sestre/tehničare bez obzira na posedovanje radnog iskustva u struci. Priključite se projektu Ekspertska migracija

This Post Has 0 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back To Top