Retrospektiva: Milica Đukić nakon skoro godinu dana rada u Nemačkoj

Kako izgleda proces prilagođavanja u Nemačkoj? Kako započinje radni dan medicinske sestre? Kratki osvrt na sam projekat Ekspertska migracija i iskustvo nakon skoro godinu dana rada u Nemačkoj prenosi Milica Đukić.

Sve je počelo baš ispred Sava centra, kada mi je drugarica rekla za projekat Ekspertska migracija. Bilo mi je čudno kako je moguće da je sve besplatno, a mi samo kupujemo knjige i plaćamo izlazak na ispit. Ubrzo sam se čula sa Anom (koordinatorka projekta u Beogradu) koja mi je sve to potvrdila.

To je jedina agencija za koju sam čula da se ne plaćaju časovi jezika, a garantuje se rad u Nemačkoj.

Ono što mi se najviše svidelo je to što možemo da biramo termine u toku dana kada ćemo ići na jezik. Nikada ranije nisam učila nemački, pa mi je i rad u grupi lakše pao. Ima to i prednost i mana, ali profesori su jako posvećeni i svi smo dobro pripremljeni za nostrifikaciju. Samo ću reći: Idite redovno i trudite se!

Na časovima nege ponekad mi je bilo malo neprijatno. Kako sam imala samo staž, bez iskustva, na početku mi je bilo teže da progovorim na nemačkom jeziku i predstavim slučaj. Ali i to se savlada. 🙂

Ja sam otišla 14. avgusta, a počela da radim 15. avgusta u Michels Kliniken u malom mestu u blizini Leipziga.

Rad u Nemačkoj je drugačiji nego u Srbiji. Sa materijalima i aparatima sam se upoznala na pripremama u Srbiji, ali drugačije je kada se radi. Ja sam na neurološkom odeljenju intenzivne nege gde je oko 90% nepokretnih pacijenata. Moram da priznam da nije toliko teško, aparati koje imamo dosta olakšaju posao. Potrebno je samo vreme da se uđe u ceo sistem.

Smena traju od 6 ujutru do 14:30, druga smena od 13:30 do 22h i noćna od 21:30 do 6h.

Klinika ima smeštajne kapacitete, tako da idem pešaka, nema potrebe za javnim prevozom. To je kompleks od 5-6 zgradica, a stanovi imaju dobre uslove: kupatila, opremljene. Problem je za boravak tu duže, jer su obično jednokrevetne.

Mesto u kome sam je jako malo, oko 5.000 stanovnika. Ali je mirno, priroda je jako lepa. Sa kolegama često izađem. Nisu sve teme o poslu 🙂 Nemci nisu toliko hladni, kao što se priča. Druželjubivi su, družimo se, pevamo. Koleginica mi je puno i pomogla oko opremanja stana, nalaženja nameštaja.

Što se nasih ljudi tiče moram da kažem da nisu loši (kao što se priča). Umeju jako lepo da dočekaju, da nam pokažu gde se šta nalazi, daju puno informacija za sve šta nam je potrebno npr. nepoznate stvari na poslu, kako da se snađemo sa prevozom, zajedno učimo… Što se nasih ljudi tiče imala sam mnogo pomoći i nijedno negativno iskustvo. Jeste mana da manje pričamo na nemačkom, ali je lakše kada se držimo zajedno. 🙂

Iskustva medicinskih sestara i tehničara u projektu Ekspertska migracija i tokom rada u Nemačkoj pročitaj klikom OVDE.